Slavimo Svetog Stefana: Za zdravlje, ljubav i spokoj pomolite se ovom svecu izgovarajući sledeće reči

Pravoslavna crkva, drugog dana po Božiću, proslavlja Svetog prvomučenika – arhiđakona Stefana, koji je činio mnoga čudesa i pomagao ljudima.

Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još nije spoznao istinu Hristovog učenja.

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva prvomučenikom. Naziva se arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.

Kako se navodi na sajtu Srpske pravoslavne crkve, Sveti arhiđakon Stefan činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima a sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom Pismu Novog Zaveta.

U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom.

Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.

Na suđenju je Sveti Stefan odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem.

No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: “Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga”.

To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.

A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu, navodi SPC.

Poslednje reči Svetog arhiđakona Stefana su bile: “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.

Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine gospodnje.

Foto: Wikipedia

MOLITVA

Za mir, ljubav, zdravlje i spokoj, pomolite se današnjem svecu tako što ćete izgovoriti ove reči:
“Podvigom dobrim podvizalsja jesi pervomučeniče Hristov i apostole, i mučitelj obličil jesi nečastije; kamenijem bo pobijen ot ruk bezakonih, vjenec ot ježe sviše desnici prijal jesi, i k’ Bogu vzival jesi vopija: Gospodi, ne postavi im grjehe sego.”

KRSNA SLAVA MNOGIH PORODICA

U srpskom narodu slavi se 78 krsnih imena ili slava kuće, koje se proslavljaju kao krsne slave. Sveti Stefan spada u srpske svece koji imaju dve slave- zimski Stevanjdan koji se proslavlja 9. janara i letnji, Stevan Vetroviti, kada se 15. avgusta slavi Prenos moštiju svetog Stefana.

Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje. Kao krsnu slavu slavi ga i Republika Srpska.

METLE ČUVAJU ZA ZDRAVLJE

Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, voćnjake ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.

KAKO SE MESI SLAVSKI KOLAČ

Slavski kolač za Svetog Stefana mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.

Source SK Magazin

Comments are closed.