Osvanuo je Badnji dan, a ovo su običaji koje svaki pravoslavac treba da ispoštuje

0

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan, dan uoči Božića.

Noć koja sledi zove se Badnje veče, jer se na taj dan bdelo i s nestrpljenjem očekivao najsvečaniji trenutak u istoriji ljudskog roda – Rođenje Bogodeteta Isusa Hrista.

Badnji dan je naziv dobio po simbolu, koji s naročitim obredom unosimo u svoje domove, badnjaku. Badnjak je, inače, mlado drvo, obično hrastovo ili cerovo, koje simboliše Hrista i njegov ulazak u svet, a loženje badnjaka predstavlja toplinu Hristove ljubavi. Takođe, badnjak je podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je pravedni Josif založio kako bi se tek rođeni Bogomladenac zagrejao u hladnoj pećini.

 

Foto: Shutterstock

Prema običajima, pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Kada odabere odgovarajuće drvo, stablo cerića ili hrasta, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, i počinje da seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Prema narodnom verovanju, ono što sekira tri puta ne preseče, dovrši se lomljenjem ili uvrtanjem, a trebalo bi naročito voditi računa da drvo prilikom pada, padne direktno na zemlju.

Badnjak do večeri stoji pred kućom, a tek uveče, badnjačar svečano unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu pozdravljajući domaćicu i žensku decu rečima: “Dobro veče, čestit Božić i Badnje veče!”, na šta one odgovaraju: “Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica (badnjak, slama)!” Pečenica se unosi i prislanja uz istočni zid, žena iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom. Domaćin potom uzima kadionicu i okadi najpre ikonu krsne slave, a onda i sve prostorije, da sve zamiriše na tamjan i izmirnu.

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Slama, simbol Hristovih jasli u vitlejemskoj pećini, unosi se u kuću posle pečenice i badnjaka i posipa se po celoj kući. Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćica u slamu pod stolom ubacuje razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže pijučući kao pilići.

Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.

Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive.

Foto: Wikipedia

Običaji u gradu su malo izmenjeni zbog prostora i drugih situacija, pa se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem, malo oraha, kukuruza, obično stavi ispod stola na kom je pripremljena badnja večera, obično se otkine grančica Badnjaka i stavi se da pregori na sveći. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno čitaju molitvu, otpevaju “Roždestvo tvoje…”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik Badnje večeri i sedaju za trpezu.

Upamtite, večeras se ne sme pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja preko noći na onom mestu na kojem se večeralo, pa ako nečiji tanjir bude zagreban, znači da je Božić Bata posetio dom i doneo blagoslov.

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.

Želimo vam srećan Badnji dan i Badnje veče, i da ih provedete u miru i slozi, okruženi porodicom i prijateljima.

Source SK Magazin

Leave A Reply

Your email address will not be published.