Kompromisi ili društvene bombe sa odloženim dejstvom?

0

Svaki put kada čujem da je neko “morao” da napravi kompromis, ili da “treba” napraviti kompromis, znam da je napravljena šteta (ili će) koja će se videti tek u budućnosti…

Odluke koje donosimo na osnovu kompromisa u sebi sadrže nasilje … tačnije oblik nasilja koji će se ispoljiti kad tad… prema nama samima, prema drugima… Nasilje je posledica svakog kompromisa koji dozvolimo da se pojavi..

note: Setite se kompromisa koje ste napravili gde su vas odveli. Tačnije kakvu energiju su imali

Zašto?

Jer ne znamo, nećemo, ne umemo, da uočimo zajedničke ciljeve kada pregovaramo, dogovaramo, prezentujemo.Svaki nam je sastanak borba da ostvarimo zacrtane ciljeve pre same borbe.

Kada odlazimo kod klijenta idemo sa “ličnim ciljem”, idejom ili pričom koja je sastavljena u funkciji pobede i ako smo to loše napravili onda smo spremni na svaku vrstu kompromisa samo da imamo osećaj “pobede”.

Čemu ta vrsta borbe? Zašto postavljamo stvari iz ugla “oskudice” a zaboravljamo model “izobilja”?

Zar je toliko teško odvojiti par minuta i razmisliti o ciljevima?

Kada već sedite, razgovarate, pregovarate i pokušavate da dogovorite, razmislite na trenutak o postojanju “ZAJEDNIČKOG CILJA” i probajte da dođete do njega… priznajte da je na početku postojao “vaš” i “njihov” cilj i krenite ka “zajedničkom”.

Efekat?

Nestaće potreba za kompromisima i stvoriće se SINERGJA…i to ona u kojoj je energija skupa veća od zbira energija članova skupa.

Zamislite vrednost tih sinergetskih dogovora i ciljeva?

To je vrednost koja traje i daje!

P.S.  Zabranite reč “kompromis” kao izgovor za odbranu ličnih ciljeva… sagledajte zajedničke i ostvarite ih..

Autor: Aleksandar Saša Grbović

Source Linkedin

Leave A Reply

Your email address will not be published.