Ko je bila žena zbog koje se danas širom sveta obeležava 8. mart

0

Međunarodni dan žena- 8. mart ustanovljen je davne 1910. godine na inicijativu tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta Nemice Klare Cetkin.

Na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu, odlučeno je da se Dan žena obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Ideja vodilja je bila da se ovaj dan slavi kao simbol borbe za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost žena.

Godinu dana kasnije, tačnije 1911.godine Dan žen počeo je da se obeležava u Švajcarskoj, Danskoj, Nemačkoj i Austriji. Milioni ljudi širom sveta okupilo se zahtevajući da žene dobiju pravo glasa, bolje obrazovanje i jednake uslove rada.

Foto: Wikipedia

Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915.

Osmi mart se danas obeležava u više od 50 zemalja širom sveta, a Ujedinjene nacije su ovaj datum zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.

U Srbiji je prva proslava Dana žena bila održana 1914. godine.

Na zalaganje Aleksandre Koleonte, Lenjin je ovaj dan proglasio državnim praznikom, a od 1965. godine u Rusiji je neradan dan.

U nekim zemljama 8. mart je izgubio svoju političku notu i postao samo prilika da muškarci izraze ljubav prema bliskim ženama. Mnogi današnji dan upravo zbog ovoga povezuju i sa Danom majki i Danom zaljubljenih, praznicima koji sve više dobijaju globalni karakter.

Svaka zemlja ovaj praznik proslavlja na sebi svojstven način, pa je tako u Italiji tradicija da muškarci ženama na današnji dan poklanjaju mimoze. Čokolada i žute mimoze takođe su dva najčešća poklona u Albaniji i Rusiji.

U Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji, običaj je da se ženama poklanja cveće. U Indiji se ovom prazniku pridaje veliki značaj i za vreme njega se održavaju velike parade, dok se u Poljskoj organizuje marš feministkinja.

Ljudi širom sveta pozivaju se da na današnji dan koliko god mogu svojim ponašanjem i delima doprinesu ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi. Takođe, apeluje se na predstavnike vlasti da politika koju vode bude u skladu s potrebama žena.

Foto: Wikimedia

Nažalost, značenje i smisao Međunarodnog dana žena danas su prilično ispražnjeni i izmenjeni pa ga mnoge dame više i ne doživljavaju kao “svoj” dan.

Iako njihova borba traje nekoliko stotina godina, ona još uvijek nije završena, zbog čega se ne samo na današnji dan već tokom cele godine treba podsećati na važnu ulogu žena u društvu.

Klara Cetkin rođena je 5. jula 1857. godine u Nemačkoj. Kao ćerka seoskog učitelja i majke domaćice, bila je suočena sa teškim životom radnika, od najranijeg detinjstva. Zahvaljujući vezama koje su imali njeni rodjitelji, Klara je bila prva žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se školuje za učiteljicu.

Cetkin je bila prionir u proučavanju statusa žena u kapitalističkom društvu, a zastupala je stav da žene ne treba da budu robovi domaćinstva, već da im treba omogućiti pravo na rad.

“Onaj ko dopušta da kapitalisti tlače radnike, dopušta i da muškarci tlače žene. One će ostati potlačene sve dok ekonomski ne budu nezavisne. Ukoliko je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda joj ne treba oduzimati rad, niti skraćivati radno vreme, niti ograničavati oblasti u kojima može da radi”, govorila je Cetkin koja je još kao student u Lajpcigu stupila u kontakt sa Socijaldemokratskom partijom Njemačke (SPD).

Jedan od njenih učitalje bio je ruski migrant Osip Cetkin, koji ju je uveo u teorije Marksa i Engelsa i ohrabrivao da živi među radnicima. Iako se nisu venčali, Klara i Osip su imali dvoje dece.

Za člana organizacionog komiteta za pripremu osnivačkog kongresa Druge socijalističke internacionale izabrana je 1878. godine, da predstavlja radnice Berlina.

Kritikovala je mnoge socijaliste koji su se opirali ulasku žena u industriju i koji su žene krivili zbog smanjenja nadnica i produžetka radnog dana. Tvrdila je da su radnice trpile zbog veoma dugog radnog vremena i ekstremno niskih nadnica.

Godine 1891. počela je da uređuje socijaldemokratski list za žene “Die Gleichheit” (Jednakost). Ovim se bavila narednih 25 godina. List je izveštavao radničkim aktivnostima, uslovima rada i štrajkovima. U to vreme mnoge žene u Evropi radile su u fabrikama od 11 do 14 sati dnevno, šest dana u nedelji. Njihova se hrana sastojala samo od crnog hleba i krompira, uz različite vrste kupusa. Meso se davalo samo povremeno za ručak , što je izazivalo široko rasprostranjenu anemiju, podložnost bolestima i zaostali rast.

Tiraž ovog lista narastao je sa 11.000 komada 1903. na 125.000 primjeraka 1914. godine, a sindikati iz Nemačke i inostranstva pozivali Klaru Cetkin da govori na njihovim okupljanjima.

Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, došlo je do razlika unutar SDP-a. Pojavile su se dve struje – revolucionarna, unutar koje je zajedno sa Rozom Luksemburg i Karlom Libnehtom ostala Klara Cetkin, i umerena, reformistička struja koja se čak zalagala za ulazak Nemačke u rat.

Zbog agitovanja protiv rata, Cetkinova je provela četiri meseca u pritvoru. Sa mesta urednika bila je sklonjena 1917., a samo dve godine kasninije Roza Luksemburg i Karl Libneht su, posle neuspelog radničkog ustanka, ubijeni.

Izvršni komitet Komunističke (treće) internacionale, osnovan nakon trijumfa Oktobarske revolucije 1917. godine, imenovao je Cetkinovu, u njenoj 62. godini, za svog međunarodnog sekretara žena komunista.

Od 1924. godine, mesto njenog boravka bila je Moskva. Tamo je vodila sekretarijat žena Treće internacionale. Bila je protivnica Staljina i zbog toga trpela političku izolaciju.

U Berlin se vraća 1932. godine i kritikuje nacionalizam. Kada je Hitler preuzeo vlast, bila je primorana da se vrati u Sovjetski savez gde je i dočeka kraj svog života.

Čak i u poodmaklim godinama, skrhana od bolesti, ostala je aktivna u politici. Umrla je 20. juna 1933., u 76. godini.

Urna sa posmrtnim ostacima Klare Cetkin sahranjena je u blizina zidina Kremlja, u Moskvi. Klara Cetkin ima i svoju ulicu u Beogradu

Leave A Reply

Your email address will not be published.