Kada nestanu pčele, za četiri godine će nestati i čovečanstvo

Nepravilna upotreba pesticida dovela je do uništavaja pčela koje oprašuju više od 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani.

U periodu vegetacije biljaka i voća, pravo je vreme i za prskanje od štetočina i bolesti. Pčelari preporučuju da se voćke prskaju u popodnevnim satima, kada se pčele vrate u košnice.

Čedomir Mladenović i Igor Anđelković pčelare 40 i 10 godina, kada je neophodno u ovom periodu dohranjuju pčele.

“Zaključak je da su pčele dobro zimovale, nema sada gubitaka i vidimo da su u punoj snazi”, kaže Igor Anđelković, pčelar iz Vranja.

Foto: Pixabay

“Pčele su glavni oprašivači biljaka, svaki treći zalogaj koji pojedemo je zahvaljujući njima. Još je Ajnštajn rekao: “Kada nestanu pčele, za četiri godine će nestati i čovečanstvo”.

Pčele najviše ugrožava neodgovorna upotreba pesticida u poljoprivredi, zaprašivanje krpelja i komaraca.

“Preporuka je da se ne prska u cvetu nego kada jedno dve trećine latice cveta opadnu, da prskaju u popodnevnim satima kada se pčele vrate u košnice. Tada manje opšte sa okolinom i preko noći taj pesticid, ta hemija ispari”, kaže Čedomir Mladenović, predsednik društva pčelara “Matica” u Vranju.

Prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela. Poslednjih nekoliko godina prinosi meda su manji.

Foto: Pixabay

“Prinos je smanjen zbog raznih klimatskih poremećaja, gde dolazi do izmrzavanja voća ili udari prejaka suša. Drugo, nemamo stočni fond koji je ranije išao na ispašu, đubrio to medonosno bilje”, kaže Čedomir Mladenović, predsednik društva pčelara “Matica” u Vranju.

Srbija na šest stanovnika ima jednu košnicu, što je najbolji rezultat na svetu. U oblasti Sečuan u Kini, nestale su sve divlje i pitome pčele.

Source RTS SKMagazin

Comments are closed.