HRISTOS SE RODI: Pravoslavni vernici slave Božić, a evo koji običaji se danas poštuju u Srbiji

0

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista – Božić.

Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju da broje godine.

Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor za sve praznike hrišćanske, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja ni vaskrsenja.

Proslava Božića počela je u ponoć prvom Božićnom liturgijom u Hramovima širom Srbije. Prema jevanđelju, Isus Hrist rođen je tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda, koja se kretala od Istoka prema Zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.

Foto: Shutterstock

Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.

U prepodnevnim satima, posle liturgije na Božić, u kuću dolazi poseban gost, odnosno položajnik koji, u mestima gde je to moguće, džara vatru u šporetu i domaćinu i njegovim ukućanima se obraća ovakvom zdravicom:

“Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko u toru ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.

Položajnik je najčešće drag gost koga porodica poznaje, ali ranije je to mogao da bude i slučajni prolaznik. Ulazeći on pozdravlja dom božićnim pozdravom i ljubi se sa ukućanima. Položajnik simbolički predstavlja one Mudrace koji su znali da protumače značenje zvezde koja se pojavila na Istoku u vreme Hristovog rođenja.

U ranim jutarnjim satima na Božić, ne dan ranije, domaćica peče pogaču, odnosno česnicu u koju se stavlja novčić i česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.

“Prema narodnim običajima, to je bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, kao slavski kolač, i njene korene, kao i za Božićnu pečenicu, treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih” navodi se na sajtu SPC.

Foto: Shutterstock

Česnica se lomi za svečanim ručkom, nakon što domaćin i članovi porodice izgovore molitvu, i to na onoliko delova koliko ima ukućana, dok je jedno parče namenjeno “putniku namerniku”. Onaj ko dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine a domaćina ga daruje nekim poklonom ili novčanicom.

U nekim krajevima česnica se pravi kao slatka pita sa orasima. Ime je dobila po tome što se mesi u čast Isusa Hrista, ili zato što se lomi na časti, odnosno delove. Česnica odozgo može i da se bode grančicom badnjaka. Kada bude pečena, iznosi se na Božićnu trpezu.

Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću.

Peva se božićni tropar i čita se “Oče naš”. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice.

Običaj je da se Božić proslavlja u krugu porodice, strogo je zabranjeno raditi na taj dan, a veruje se i da će godina biti rodna kada na Božić pada sneg. Takođe, na Božić postoji i verovanje da mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, onda će sigurno biti njegova u toku naredne godine.

Postoji verovanje da za Božić treba započeti neki posao, da bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Trebalo bi započeti posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje. Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz.

Božiću je prethodio četrdesetodnevni post, pa je zato ovaj praznik uvek mrsni i na svečanoj trpezi, najvažnija je česnica, pa božićna pečenica.

Inače, Božić slavimo tri dana. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhiđakon Stefan – Stevanjdan, krsna slava mnogih srpskih porodica.

Foto: Shutterstock

Za tri dana oko Božića, kuća se ne čisti. Izuzetak su kuće koje slave Šćepandan kao svoju krsnu slavu. SPC Božić slavi tri dana, te su u crkvenom kalendaru 7, 8. i 9. januar obeleženi crkvenim slovom.

Ne zaboravite – Božić je praznik ljubavi, zato – ne uskraćujte reči ohrabrenja, podrške i ljubavi jer – Na Božić smo svi naši i svi su dobrodošli!

Leave A Reply

Your email address will not be published.