Danas slavimo Svetog Vasilija Ostroškog: Ovo morate da uradite za svoje i zdravlje svojih ukućana

Srpska Pravoslavna Crkva i vernici danas slave sv. Vasilija Ostroškog, čudotvorca, iscelitelja, svetitelja.

Činjenica da telo ovog velikog svetitelja stoji netaknuto vekovima, predstavlja fenomen za sebe, koji mi hrišćani nazivamo – čudom. Život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazidan po Hristu, u kome „sve i svja bješe Hristos“.

Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve. Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, već više od trista godina. Crkvica, ostroška isposnica sa čudotvornim moštima, u kojoj je za života boravio sv. Vasilije, ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika, a posećuju je i hrišćani i muslimani podjednako verujući u moć isceljenja svetih moštiju.

Foto: Shutterstock

Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju, u Hercegovini, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se zamonašio i započeo život podvižnika.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i čuvajući svoje vernike od turskih svireposti. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671.godine.

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonjenje svetitelju, posebno na praznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju. Manastir Ostrog, čije su svetinje vekovima zidali verni priložnici, ne može se meriti po arhitekturi i freskama sa velikim srednjovekovnim manastirima, ali im je ravan po svojoj duhovnoj snazi.

Ubrzo posle smrti svetitelja, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu. Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića, javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob, što je i uradio, a telo Svetog Vasilija našao je očuvano i mirisalo je na bosiljak. Bio je smatran za sveca još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti, kult je sve više i više jačao.

Suvišno bi bilo porediti svece, ali kada se radi o Svetom Vasiliju Ostroškom ne možemo, a da se ne zamislimo i s pravom kažemo da se smatra jednim od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze na hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.

NARODNA VEROVANJA

Za ovog svetitelja je vezano nekoliko narodnih verovanja, a možda je najzastupljenije da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama pomažući onima kojima je to najpotrebnije. U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi monasi i sveštenici svedočili, da su kada ujutru dođu na poklonjenje moštima sveca, videli vunene čarape na nogama Svetitelja pocepane, iako su mu svako veče navlačene čitave i čiste. Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.

Većina vernika od Donjeg do Gornjeg manastira pešače, tačnije idu bosi šumskim putem, koji je kamenit i zemljan, i na taj način čine podvig kako bi zadobili milost sveca. Oni idu “težim” putem, kojim je i sam sveti Vasilije išao bosonog. Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Upravo zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama izaberu da spavaju napolju. Takođe, veruje se da ako se na sv. Vasilija zavetujete da će te na Duhove otići u manastir Ostrog, svaka bolest će nestati “kao rukom odnesena”.

Foto: Shutterstock

ČUDA SV. VASILIJA OSTROŠKOG

Najveći dokaz svetiteljstva svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog tela. On, koji je u svom zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čoveka, uzdigao je svoj duh do prestola božjeg, i svoje telo obesmrtio. To sveto telo bilo je za vreme zemaljskog življenja hram duha svetoga, a posle rastanka sa dušom, postalo je riznica blagodati.

Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko sv. Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim ko dolazi i traži pomoć. I sam manastir je na čudesno zanimljiv način preživeo bombardovanje u februaru 1942. godine. Naime, jedna granata iz nemačkog brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali, čudom nije eksplodirala. Tačnije, granata se od pada razbila na dva dela, upaljač je pao na jednu, a barutno punjenje na drugu stranu crkvenog kamenog poda. Stručnim ispitivanjem, kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna i kao takva trebala je da eksplodira. Očigledno je svima bilo da Svetitelj to nije dopustio, jer bi time bila naneta velika šteta svetoj crkvi i njegovoj isposnici. Ova granata se dan danas čuva cela u Gornjem manastiru.

Preko stotinu čuda zabeležili su ostroški monasi samo u poslednje vreme, i ona se čuvaju u rukopisnoj zbirci manastira Ostroga, neka su i objavljena. I danas je ostroška isposnica, banja isceljenja, svojevrsna Vitezda, u kojoj mnogi: bolesni, hromi, zgrčeni i umobolni nalaze milost božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. Dešavalo se da su slepi progledali, nepokretni prohodali, smrtno bolesni ozdravili, jalovi postali blagosloveni, bez obzira na veru ili boju kože. Često se događa da se zavetuju i katolici i muslimani, jer su na ovim prostorima svi uvereni u velike čudotvorne moći svetog Vasilija, pa se tako veruje da stvari koje prenoće kod njegovih moštiju leče sve bolesti. Zato, ukoliko poznajete nekoga ko se sprema na put u Ostrog, trebalo bi da im date ulja, tamjana i pamuka da ponesu i ostave kod sveca “da prenoći”, i onda čuvati u kući.

Po narodnom verovanju ne bi trebalo da radite teške poslove, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju mnogobrojnih hramova u njegovu čast. Posebno lep hram podignut je svetitelju u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću, kao i u Norveškoj, a u Beogradu je 1935. otvorena bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom. U Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu, čuva se i danas njegov sveti omofor.

Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od danas bi trebalo da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove (Pedesetnica) 4.juna, ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

Source SK Magazin Manastir Ostrog

Comments are closed.